Vla­da Cr­ne Go­re obje­lo­da­ni­će kra­jem ju­na na ko­ji na­čin pla­ni­ra da na­pra­vi ušte­de u jav­nim fi­nan­si­ja­ma, a iz­vje­sno je no­vo sma­nje­nje za­ra­da i od­re­đe­nih so­ci­jal­nih da­va­nja. Pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma, no­vim sma­nje­njem za­ra­da bi­će ob­u­hva­će­ni za­po­sle­ni iz ka­te­go­ri­ja zva­nja „A“, „B“ i „C“, u iz­no­su od oko se­dam od­sto, dok u sin­di­ka­ti­ma sma­tra­ju da će te­ret mje­ra šted­nje i ovo­ga pu­ta naj­vi­še po­ni­je­ti gra­đa­ni.
U „A“ ka­te­go­ri­ju zva­nja spa­da­ju pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, Vla­de, par­la­men­ta, Ustav­nog i Vr­hov­nog su­da, ko­ji­ma je ko­e­fi­ci­jent za­ra­de u ra­spo­nu od 27,60 do 29,44. U „B“ ka­te­go­ri­ji su vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac, pred­sjed­nik Se­na­ta Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI), pot­pred­sjed­ni­ci Vla­de, Skup­šti­ne, po­sla­ni­ci, mi­ni­stri, pred­sjed­ni­ci Uprav­nog, Ape­la­ci­o­nog su­da, Vi­šeg su­da, za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da, su­di­je, di­rek­tor Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, ge­ne­ral­ni se­kre­ta­ri, tu­ži­o­ci i dr. U „C“ ka­te­go­ri­ji su di­rek­to­ri upra­va za in­spek­cij­ske po­slo­ve, po­li­ci­je, ca­ri­na, ZIKS-a, sa­vjet­ni­ci, po­moć­ni­ci, su­di­je osnov­nih su­do­va, se­kre­ta­ri, ru­ko­vo­di­o­ci...
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta upra­ve i pra­vo­su­đa u Sa­ve­zu sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (SSCG) Ne­nad Ra­ko­če­vić sma­tra da će no­ve mje­re šted­nje pla­ti­ti gra­đa­ni.
– Moj lič­ni stav je, go­vo­re­ći kroz is­ku­stvo iz pro­šlo­sti, da će gro te­reta mje­ra šted­nje no­si­ti gra­đa­ni. Da­kle, te­ret će no­si­ti rad­nik, za­po­sle­ni, bi­lo u pri­vat­nom ili dr­žav­nom sek­to­ru – ka­zao je Ra­ko­če­vić.
Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USSCG) i pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta pro­svje­te Zvon­ko Pa­vi­će­vić sma­tra da bi no­vi udar na za­po­sle­ne bio ne­pri­hva­tljiv. On po­ru­ču­je da pri­ma­nja tre­ba sma­nji­ti ta­mo gdje su enorm­no po­ve­ća­na.
– Na­kon raz­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma Svjet­ske ban­ke re­če­no je da će usli­je­di­ti ne­ke no­ve mje­re, ali se ni­gdje ne po­mi­nje ka­kve će bi­ti. U pro­svje­ti su do­sad pla­te bi­le re­gu­li­sa­ne ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom. Mi­slim da bi bi­lo ka­kav udar na za­ra­de, ko­je su u pro­svje­ti ina­če is­pod pro­sje­ka na ni­vou dr­ža­ve, bio ne­pri­hva­tljiv – po­ru­čio je Pa­vi­će­vić.
On sma­tra da Vla­da ne bi smje­la ta­ko ne­što da ura­di.
– Tre­ba da sma­nje ta­mo gdje su enorm­no po­ve­ća­li, a ta­kvih ima do­sta. Ne­ka odu­zmu od onih ko­ji ima­ju. Ina­če su no­vim Za­ko­nom o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru funk­ci­o­ne­ri­ma pre­vi­še po­ve­ća­li za­ra­de, ta­ko da ima­ju gdje sma­nji­ti – do­dao je on.
Pred­sjed­nik Udru­že­nih sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja Ve­se­lin Vu­ja­no­vić sma­tra da tre­ba sma­nji­ti za­ra­de funk­ci­o­ne­ri­ma, ali ne no­si­o­ci­ma naj­zna­čaj­ni­jih dr­žav­nih funk­ci­ja – pred­sjed­ni­ci­ma, pre­mi­je­ri­ma, su­di­ja­ma, mi­ni­stri­ma. Sma­tra da sma­nje­nje za­ra­da tre­ba da ob­u­hva­ti dru­gu ili tre­ću pot­ka­te­go­ri­ju zva­nja.
– Nji­ma su za­ra­de uve­ća­ne za 400, 500, 600 eura i mi­slim da je tu na­pra­vljen naj­ve­ći i naj­po­treb­ni­ji tro­šak za dr­žav­ni bu­džet. Ono što za­po­sle­ne u jav­noj upra­vi pri­je sve­ga in­te­re­su­je je­su sta­bi­lan bu­džet i re­dov­ne za­ra­de. Po­ne­kad je ne­za­hval­no kri­ti­ko­va­ti sma­nje­nje ne­kih da­va­nja ako bi to ga­ran­to­va­lo re­dov­nost is­pla­te za­ra­da u jav­nom sek­to­ru – iz­ja­vio je za „Dan” Vu­ja­no­vić.
Go­vo­re­ći o mo­gu­ćem sma­nje­nju so­ci­jal­nih da­va­nja, Vu­ja­no­vić po­ru­ču­je da bi još jed­nom tre­ba­lo pre­i­spi­ta­ti osno­va­nost do­di­je­lje­nih so­ci­ja­la.
– Imam spe­ci­fi­čan od­nos pre­ma svim vr­sta­ma so­ci­jal­nih da­va­nja, na­rav­no, ne pre­ma oni­ma ko­ji su naj­u­go­že­ni­ji sloj sta­nov­ni­štva, ko­ji sa­mo na taj na­čin do­bi­ja­ju sred­stva za ne­ki vid eg­zi­sten­ci­je. Mi­slim da bi so­ci­jal­na da­va­nja tre­ba­lo opet pre­i­spi­ta­ti i sve to do­ve­sti na pra­vu mje­ru ka­ko bi bi­la usmje­re­na pre­ma ko­ji­ma su pri­je­ko po­treb­na zbog ele­men­tar­nog odr­ža­nja i ži­vot­ne eg­zi­sten­ci­je. Mi­slim da će to sve bi­ti uve­za­no sa na­kna­da­ma za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce – pre­ci­zi­rao je on.
Kra­jem de­cem­bra pro­šle go­di­ne, vla­da pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća utvr­di­la je za­ko­ne o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru i o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti po ko­ji­ma su pla­te jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma sma­nje­ne za osam od­sto, a na­kna­de maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce 25 pro­cen­ta. Ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je sma­nje­nja od osam od­sto, funk­ci­o­ne­ri­ma su po­ra­sle i za du­plo.
Iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja su za „Dan” ka­za­li da će kra­jem ju­na do­ni­je­ti no­ve mje­re šted­nje, te da sa­da ne mo­gu da ka­žu šta one pod­ra­zu­mi­je­va­ju. Oni ni­je­su od­go­vo­ri­li na na­ša pi­ta­nja da li to pod­ra­zu­mi­je­va no­vo sma­njenje za­ra­da i ko­jim ka­te­go­rija­ma za­po­sle­nih.
A.O.


Kri­zni po­rez

Po­sled­njim sma­nje­njem za­ra­da ni­je­su bi­li ob­u­hva­će­ni rad­ni­ci u pro­svje­ti i zdrav­stvu, jer su u Vla­di oci­je­ni­li da je tu „naj­ta­nje“. U pr­vi mah je pred­la­ga­no za­mr­za­va­nje mi­nu­log ra­da, ali su po­sli­je to­ga u Vla­di od­lu­či­li da uve­du kri­zni po­rez za pla­te pre­ko 300 eura.